PROGRESIVNI I KRAUT ROK NA POČETKU SEDAMDESETIH

Subota, 20. avgust, 20.00, Instagram

Za one koji su se formirali u vreme panka i novog talasa „progresivci“ su bili dinosauri, kojima je krajem sedamdesetih došlo vreme da se odvuku u svoj log i umru. O tome može da se raspravlja; izvesno je da su na početku ove decenije prog rokeri bili još mladunčad i (neki su) imali izvesnog šarma. King Crimson, Soft Machine, Pink Floyd u snimili dobre albume. Tipična je ploča Jethro Tull: polovinu nose lepe i sveže melodije, ali je B stranu sputao glomazan i pretenciozan koncept. Ideja proga beše: roku je neophodno povezivanje s klasičnom muzikom i osvajanje sviračke virtuoznosti kako bi dostigao status umetnosti. Pogrešno, ali ponekad pevaju i zablude, a Mićun ne da da se (oni retki) dobri momenti zaborave.

Kraut znači bilje ili korov. Kraut rok je termin kojim su britanski kritičari krstili zapadnonemačku scenu, razbuktalu od kraja šezdesetih. Izuzev nekoliko entuzijastičnih poštovalaca (DŽ. Pil, B Ino, D. Bouvi) nadmeni Englezi nisu mogli da se načude šta će roku nemački korov. Već 1971. raznovrsna kraut scena je bila jača i kudikamo inovativnija od britanske. Radove Can, Faust, Neu!, Ash Ra Tempel... su otkrivali art rokeri i protopankeri, onda protagonisti elektronske, ambijetalne, tehno i world muzike, još kasnije postrokeri. I imali su šta da otkriju.