Promocija knjiga dr Miroslava Colića

Ponedeljak, 28. februar

19.00, Mala sala

Urednik izdanja: Nevena Miletić Sarić

Učesnici i govornici: autor dr Miroslav Colić, prof. dr Zoran Avramović, naučni savetnik, prof. dr Mila Alečković Nikolić, dr Jelena Stanišić, naučni saradnik, dr Rajka Đević, naučni saradnik

KA KRITIČKOJ REVOLUCIONARNOJ PEDAGOGIJI (DKSG, 2021)

Ispitujući smisao i ciljeve obrazovanja i vaspitanja u ljudskoj istoriji, autor iznosi čitav društveno–istorijski razvoj pedagoške misli od vremena drevnog matrijarhata i prelaska na patrijarhat, preko antičke Grčke, srednjeg veka, novog doba, Renesanse, utopijskog socijalizma, modernog doba, perioda francuskih materijalista, perioda svetskog prosvetiteljstva, kroz pedagoške ideje s početka XX veka, kroz period novih znanja iz dečje psihologije i pedagogije, pitanja pedagogije i medijske manipulacije, do današnjeg vremena tzv. vaspitanja za toleranciju.

Ključno pitanje na koje odgovara ova knjiga jeste drevno pitanje koje je poljski filozof i teoretičar obrazovanja Bogdan Suhodolski samo reaktualizovao, a to je: kako pomiriti pedagogiju egzistencije obrazovanja za život, sa pedagogijom esencije, ili formiranja ljudske ličnosti, bez koje ovog prvog nema, ili ga nema na smisaon i srećan način za pojedinca i društvo?

U fokusu ove studije naročito biva kritička pedagogija Paula Freirea – obrazovna teorija i praksa podučavanja i učenja, a koje su u funkciji političke borbe za pobijanje i transformaciju dominantnih represivnih društvenih narativa stvaranjem društva jednakih. Takva pedagogija ukazuje na potrebu za aktivnom, kritičkom i dijaloškom akcijom u i ka realnosti, sa ciljem razumevanja istorije kao privremenog stanja podložnog stalnim promenama.

OBRAZOVANJE I SAVREMENO DRUŠTVO (DKSG, 2022)

Knjiga Obrazovanje i savremeno društvo je svojevrsni nastavak prethodne knjige dr Miroslava Colića – Ka kritičkoj revolucionarnoj pedagogiji. U fokusu razmatranja je „pedagogija za oslobođenje“ koja insistira na slobodi samoostvarivanja ličnosti, ravnopravnosti u obrazovanju, razvoju kritičke svesti, idejama koje će poslužiti razvoju slobodnijeg, humanijeg društva. Njihova primena je naročito nužna danas kada je sveprisutna i očigledna disocijacija obrazovanja i vaspitanja: obrazovanje (Bildung) se svodi na tzv. utilitarno obrazovanje – obučavanje (Ausbildung), odnosno na profesionalnu obuku (vocational training, kako to naziva Toni Kušner), a vaspitanje, u klasičnom smislu, biva zamenjeno racionalizacijom raznih menadžerskih strategija koje dovode do profita, a ne do stvaranja pravednog i humanog društva.

Ovde se posebno problematizuju dejstva, efekti i posledice „pedagogije konformizma i konzumerizma“, dakako, komodifikacije i komercijalizacije obrazovanja (sa posebnim osvrtom na „nadiranje korporativne i trgovačke kulture ka visokoškolskim ustanovama“ – Anri Žiru).

Poruka knjige bila bi da nam je preko potrebna „investicija“ u obrazovanje za oslobođenje (a ne konformizam), kako bi se, ubuduće, podigli kapaciteti za kritičko mišljenje, vrednosno preispitivanje i proaktivno delovanje u svim segmentima društva. Sledstveno tome, neophodno je stvoriti takav društveno–politički kontekst življenja u kojem su kultura, pravo, sloboda i istina na prvom mestu (dakle, opšte dobro), a u odnosu na „vrednosti“ tržišta.