Mićunov ćošak - PRVI TALAS BRITANSKOG FOLK–ROKA

Petak, 8. novembar, 19.00, Mala sala

Snimljen 1965, film M. Antonionija Blow Up uhvatio je duh i atmosferu swingin’ Londona, koji je ubrzano postajao evropska prestonica mode i muzike. Svojevremeno su se i u Beogradu ispred kinoteke stvarali dugi redovi pred projekciju Uvećanja. Uz filmofile želeli su da ga vide i rokeri, najviše zbog scene u kojoj Yardbirds sviraju Strol on, Džef Bek lomi gitaru i baca je u publiku, a dugokosi mladići se otimaju za njene komade. Takvi prizori su bili uobičajeni subotom uveče u više od 400 londonskih klubova. Ipak, nisu baš svi bili rokerski, neki su u noćima posle radnih dana postajali domovi folk muzičara. Njih su, u skoro pobožnoj tišini, slušali kratko podšišani momci s bradama, ružnjikavi postariji muškarci i poneka iznenađujuće lepa devojka. U narednih pet godina, dva naizgled nespojiva sveta su se čvrsto uplela oko hibrida nazvanog folk – rok.

Gitarista Dejvi Grejem je interpretacijama prastarih ostrvskih balada pokazao put – kako se polazeći iz folka može stići u džez, bluz ili rok. Njegovi učenici Bert Janš i Džon Renborn su formirali Pentangle. Počeli su u pabovima, pred nekoliko desetina ljudi a dobacili do nastupa koje su slušale desetine hiljada. Fairport Convencion su se posle (za Britance tipične) fascinacije američkim uzorima okrenuli vlastitoj tradiciji i postavili standarde koje je do danas malo ko dostigao. Svako na svoj način, maloj revoluciji su doprineli Donovan, Incredible String Band, Jethro Tull. Nekoliko pesama sa trećeg i četvrtog albuma Led Zeppelin-a iznele su je pred milionski auditorijum.