Psihologija meditacije

Mala sala

Psihološke teme

PSIHOLOGIJA MEDITACIJE

Govori: Dušan Pajin

Uobičajeno je da se meditacija povezuje s nekom religijskom tradicijom ili da se na nju oslanja. U tom pogledu s meditacijom stoji slično kao s mistikom, utoliko pre što se meditacija smatra praksom tipičnom za mistika, a ne za običnog vernika, kome ne leže napor i predanost potrebni za meditaciju ili koji zbog načina života nema za nju vremena. Izuzimajući posvećene jogine ili kaluđere, prosečni ljudi koji upražnjavaju neki vid meditacije u Japanu, Indiji ili Kini bili su jednako retki kao i na Zapadu.

Inače, meditacija (i mistika) često nisu bile deo ortodoksne religije ili su čak u izvesnom raskoraku u odnosu na nju.Na Istoku nalazimo ono što će i na Zapadu biti moguće (u vreme Plotina i kasnije) - meditaciju zasnovanu na filozofskim ili ateističkim pretpostavkama (rane upanišade, rana joga, filozofski taoizam, zen). U naše vreme pojedini aspekti meditacije se upražnjavaju i kao vid mentalnog treninga, u cilju pospešivanja duševnog zdravlja i efikasnosti.