Razgovor o romanu ZBIVANJA U NEPOSREDNOJ NESTVARNOSTI Maksa Blehera u prevodu Đure Miočinovića

Četvrtak, 16. novembar, 19.00, Klub Magistrala

 Razgovor o romanu ZBIVANjA U NEPOSREDNOJ NESTVARNOSTI Maksa Blehera u prevodu Đure Miočinovića (Arhipelag, 2017)

Učestvuju: Marija Nenezić, Đura Miočinović i Gojko Božović

“Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti“nisu ni memoari, ni roman, niti poema, iako su nazivana svim tim imenima i poređena s delima Prusta i Kafke. Bleher zaista i pripada tom društvu zbog zgusnutosti i lirskog naboja svog pisanja, ali on je i nenadmašni dijagnostičar one vrste koju XX vek još nije u potpunosti rodio, ali koju XXI vek ceni u najvećoj meri. Prvi prevod na srpski jezik Maksa Blehera, rumunskog pisca tragične sudbine.

Kao na Dalijevoj slici „Upornost sećanja“, na kojoj se časovnici tope, i ovde je sve na ivici topljenja. Kao da je Bleherov svet večito na ivici ontološkog kolapsa; kroz veo predmetnosti, u njega zija ništavilo.

                   Književni dodatak Tajmsa

Maks Bleher (1909-1938), rumunski pisac i pesnik, već u 20. godini oboleo je od tuberkuloze kostiju. Ostatak života proveo je nepokretan, u sanatorijumima Francuske, Švajcarske i Rumunije. Blizak nadrealistima, avangardnim i modernističkim tokovima, vodio je prepisku s najvažnijim piscima i filozofima svog vremena, kao što su Hajdeger, Žid, Breton… U doba nacizma dela mu nisu objavljivana jer su bila jevrejska, u doba komunizma jer su bila dekadentna. Bleherov nevelik opus bio je decenijama van javnosti. Poslednjih godina u svetu je oživelo interesovanje za njega, preveden je na engleski, francuski, nemački, španski, češki, portugalski, mađarski, holandski, danski, švedski, italijanski i poljski jezik.