Razgovor o Suzan Sontag povodom 15 godina od smrti i dve nove knjige na srpskom jeziku

O Suzan Sontag i njenim knjigama dnevnika i intervjua

Četvrtak, 26. decembar, 19.00 / Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“

Razgovor o SUZAN SONTAG (16. 1. 1933 – 28. 7. 2004) povodom 15 godina od smrti

KAO SVEST UPREGNUTA U TELO dnevnici i beleške : 1964 - 1980 u prevodu Alekse Golijanina (Službeni glasnik) i AKO KNJIGE NESTANU... u prevodu Nade Donati (Clio)

Učestvuju: Mića Vujičić, Silvia Dražić i Miroljub Stojanović

 

 

Kao svest upregnuta u telo, središnji od tri toma dnevnika i beležaka S. Sontag, pruža jedinstven uvid u duh jedne od vodećih intelektualki modernog doba i beleži kulturno, moralno i političko putovanje ugledne kritičarke i umetnice na vrhuncu njene snage. Ovi zapisi su neprocenjivo svedočanstvo o duhovnoj radionici ličnosti koja je u najvećoj meri uticala na oblikovanje ukusa i mišljenja obrazovane zapadne publike u XX veku.

 

 

Ako knjige nestanu...

 

Ako nestanu knjige, istorija će nestati, nestaće i ljudski rod...

Knjige su mnogo više. One su način da budemo čovečniji.

Suzan Sontag

U jesen 1978. časopis Rolling Stone  dao je S. Sontag, najkontroverznijoj intelektualki druge polovine XX veka, prostor na naslovnoj strani, pored Roda Stjuarta i Blondi. Razgovor u trajanju od 12 sati, koji je u Parizu i Njujorku vodio kolumnista i pisac Džonatan Kot, skraćen je za časopis na dve trećine. Posle 35 godina autor objavljuje integralni transkript razgovora koji pokriva široku lepezu tema – književnost, filozofiju, pisanje, fotografiju, Eros, Ničea, The Doors, bolest, starenje…“Razmišljanje je jedna od stvari koje radim, da bi najstrašnije bilo osećati da sam prestala da razmišljam”.

Suzan Sontag (1933-2004) bila je jedna od najintrigantnijih pojava na svetskoj kulturnoj sceni XX veka, teoretičarka, kritičarka, esejistkinja, književnica, dramaturškinja, scenaristkinja, rediteljka filmova i predstava, aktivistkinja. Akademsku karijeru počela je s nepunih 16 godina. Objavila je dvadesetak knjiga, osvojila nebrojene nagrade i privlačila pažnju svojim političkim angažovanjem, poput onoga kad je 1993. doputovala u Sarajevo kako bi, usred opsade grada, režirala predstavu „Čekajući Godoa”.

 

 

Top