TARA NAJD AHMADI

Sreda, 29. jun, 20.00, Mala sala

Rezidencijalni program

Gošća rezidencijalnog programa AKK, biće iranska filmska autorka i umetnica, Tara Nažd Ahmadi, sa trenutnim boravištem u Beču. Tara je odbranila doktorsku disertaciju u toku 2019, na studijama iz oblasti vizuelnih umetnosti i kulturologije na Univerzitetu u Ročesteru, država Njujork u SAD-u. Njeni nedavni radovi su fokusirani na kreiranje panorame neispričanih, marginalizovanih priča koje se mogu sakupiti kroz nezvanične usmene istorije. U tom prostoru je interesuju različiti načini na koje se misleći karakteri kao subjekti otpora kreću protiv svog vremena i suočavaju se neshvatljivim pre(dra)sudama.

Pored autorskih filmskih nefikcijskih radova, Tara se bavi i edukacijom u oblasti digitalne fotografije i realizaciji filmova na 16mm filmskim trakama, kao i kustoskim radom u oblasti promocije  filma i videa. Njeni radovi se nalaze u arhivu Slovenačke kinoteke.

Nakon programa filmova, biće upriličen razgovor sa autorkom.

An Art Historian’s Recipe, 2022, 7 min, Austrija
A Week with Azar, 2018, 11 min, Iran/Slovenija/SAD/ Austrija
Productive Frustration, 2016,13 min, Iran /SAD
Three Minutes of Headless Life, 2015, 3 min, Iran /SAD
The Drowning Friend, 2014,1 min, SAD
Measuring the Level of Resistance, 2012, 5 min, Iran /SAD 

Merenje nivoa otpora: kratki filmovi Tare Nažd Ahmadi

Umetnički rad Tare Nažd Ahmadi je eksplozivna proslava raskrsnica, šavova, mostova, raskrsnica, graničnih prelaza i otpora. Leži na preseku zapanjujućeg broja žanrova i stilova, a ipak se različiti pojmovi eksperimentalnog, dokumentarnog, esejističkog, fikcije, animacije i dnevničkog filma stapaju u besprekornu celinu pod budnim pogledom naše autorke. Njen rad spaja lično i političko na način koji nas podseća da je istinski lično snimanje filmova uvek politička izjava i, obrnuto, da istinski politička izjava može proizaći samo iz ličnog iskustva. Premošćuje jaz između različitih formata, koristeći i 16 mm i digitalnu tehniku za proizvodnju složenih sklopova raspoloženja i ideja. Nalazi se na raskrsnici između bioskopa i umetnosti, pogodan za prezentaciju na najvećem platnu, ili kao instalacija u galerijskom prostoru u isto vreme. Ali, iznad svega, rad Tare Nažd Ahmadi podseća nas – sa gotovo bolnom preciznošću, a istovremeno na suptilan način – da čin tako jednostavan (za mnoge ljude) kao što je granični prelaz, može imati gigantske implikacije i može predstavljati gigantsku prepreku (za još više ljudi). Pokazuje nam – sa prigušenim smislom za humor – da za mnoge ljude (a biće nas još više sutra) kulturna transplantacija više nije izuzetak, već norma. Meri nivo otpora prisutan u svakodnevnim gestovima i rečima, čvrsto verujući da otpor nije uzaludan, već neophodan i svima nama lako dostupan.

Jurij Meden