THE BYRDS, ŠEZDESETE GODINE

Utorak, 6. oktobar, 19.00, Amfiteatar

Još je Frojd primetio da putovanje vozom podstiče rad nesvesnog. Ogroman broj ranih folk, bluz i džez standarda inspirisan je ritmom voza u pokretu, a železnica je i u godinama pose Drugog svetskog rata opstajala kao jedan od simbola modernih vremena. Legenda kaže da je Džim Makgvin početkom šezdesetih provodio sate kraj aerodroma, slušajući uzletanje i sletanje aviona. U tom zvuku čuo je objavu novog doba koje tek dolazi.

Na prelasku pedesetih u šezdesete, u Americi je utihnula eksplozija ranog rokenrola, „ohladio se radio“ i emitovao uglavnom bljutavu pop muziku. Zbog škrtih harmonija i „zastarelog“ jezika, folk je imao tretman preživele muzike koja je gurana u specijalizovane emisije lokalnog dometa, za starije slušaoce. Ipak, baš u folku je jedna generacija mlađih muzičara našla ono što je nedostajalo popu, razlog i istinu. Bob Dilan je starinskim jezikom folk pesama progovorio o aktuelnim događajima i tako stigao do medija i internacionalne slave. Preostalo je da se harmonije i melodije folka spoje sa savremenim rok zvukom. To je zapalo Makgvinu, Džinu Klarku i Dejvidu Krozbiju: oduševljeni Bitlsima pronašli su basistu i bubnjara i od folk trija postali rok grupa. Odsvirali su električnu, prearanžiranu verziju Dilanove Mr. Tambourine Man, što je imenovano kao folk-rok. Zveckanje Makgvinove električne rikenbeker gitare postalo je zvuk sredine šezdesetih, Klarkove kompozicije i slaganje glasova trojice pevača postavile su standard novog žanra. U času kada je on postao moda The Byrds su uzleteli sa Eight Miles High i najavili psihodeliju. Ono što su svirali na naredna tri albuma, kršteno je kao spejs-rok. Na vrhuncu psihodelije 1968, sleteli su na zemlju sa Sweetheart of the Rodeo, prelomnim albumom za novi žanr, kantri-rok.

To je istorija a tu je i misterija, u najboljim pesmama The Byrds. Od bezbrojnih grupa na koje su uticali, nekoliko ih je ulovilo nešto od te misterije, R.E.M. više od drugih.