TRI KRALJA

Utorak, 20. jun, 19.00, Mala sala

Ciklus: Istorija bluza

TRI KRALjA

Fredi, Albert i Bi Bi King nisu u srodstvu. Doduše, Albert se u jednom periodu predstavljao kao polubrat Bi Bija, čak je svoju gitaru nazvao Lusi, kako bi bila posestrima Lusil, instrumenta poznatijeg Kinga. Istina je da su bili braća, ali ne po krvi, već u bluzu. Prvi se proslavio BluesBoy, skraćeno Bi Bi. On je početkom 50-ih zaređao sa klasičnim snimcima i predstavio jedinstven pevajući zvuk gitare, pod osetnim uticajem džeza. Kao pevač se formirao slušajući vikače (Viterspuna, Rašinga, Big Džoa Tarnera), a krajem 50-ih je i nastupio s kompletnim orkestrom Bejzija. Bi Bi je veliki sintetičar, povezao je najbolje iz različitih bluz tradicija, a nije se libio ni da u ovaj kontekst uvede i gudače (Thrill Is Gone). Svetogrđe, ali koga je briga kad je zvučalo senzacionalno. Albertu je svanulo tek kad je 1966. potpisao za Stax Records, u pratnji Booker T. & the M.G.’s zablistao je njegov duboki i dramatičan zvuk. Zvali su ga The Velvet Bulldozer: radio je kao mehaničar, a baršun se odnosio na glas. Kraljevima priliči da postavljaju zakone, a ne da ih slede, pa je i Albert činio ono što ne sme: spajao bluz i fank. Čak su mu i čistunci oprostili, jer ipak je to čovek koji je odsvirao i otpevao Born Under a Bad Sign. Najmlađi, Fredi, po talentu je bar ravan ovim velikanima, a po dinamičnosti svirke je i isprednjačio. Bi Bi i Albert su se krajem 60-ih okrenuli belačkom tržištu. Rokersko okruženje je najviše odgovaralo Frediju.

Solira: Mićun Ristić