Mićunov ćošak - VAN THE MAN

Utorak, 25. februar, 19.00, Mala sala

Temelj Vanove solo karijere čine dva njegova početna albuma. Svojevremeno je mladi Renbo dramatično objavio da je „pravi život odsutan“. Za Morisona, vernika, izvor tog pravog nije na ovom svetu, jedinstvena atmosfera Astral Weeks došla je iz pokušaja dosluha sa onim višim. Sa takvih, mističkih putovanja je i kasnije slao poneku razglednicu. Na albumu Moondance (71) je otvorio „svetovnu“ liniju čvršće strukturisanih, melodičnih pesama, sopstvene klasike je na koncertima uplitao sa folk/bluz/džez/soul/rok standardima – u tom slavlju za publiku ponekad bi se sve sklopilo i zajedno bi išli do transa i pročišćenja. Od velikih autora popularne muzike, Van je široj publici najmanje poznat. On retko daje intervjue a tada priča o zanatskoj strani i smislu muzike, na pitanja o privatnom životu odgovara ćutanjem ili nerazumljivim gunđanjem. Među površnim važi za osornog. Drugi razlog je perfekcionizam, on čak ni albumom kakav je Moondance nije bio sasvim zadovoljan. Frustracija zbog neuspeha da onom što čuje u glavi da savršen oblik, u nekim periodima ga je gurala u višegodišnja ćutanja, sumnje i lutanja. Van ima i promašenih ploča i slabih pesama; kad se one najbolje stave jedna pored druge to je, kako reče Velisavljević, nestvarno dobra muzika. Tako lepa da se izveštaji o njegovom namćorluku i sklonosti alkoholu primaju sa nekom vrstom olakšanja i simpatije. Možda su ga upravo te, tako ljudske slabosti „spasile“ ili bar doprinele da traje kao katedrala. Na snimcima sa prošlogodišnjih koncerata vidimo čoveka u ozbiljnim godinama (75) a čujemo glas koji nije izgubio skoro ništa od prodorne energije i ima mladićku snagu. Telo stari po zakonima sveta, glas dolazi iz nekog drugog mesta i ima svoje, drugačije vreme.