„ŽIVOT I PREOBRAŽENJE - PET ELEMENATA"
Utorak, 22. novembar
20.00, Velika sala
ŽIVOT I PREOBRAŽENJE - PET ELEMENATA
muzičko-koreografska svita na muziku srpskih savremenih autora
Poslednjih nekoliko godina ostaće upamćene kao vreme globalne pandemije, a u srpskoj umetničkoj muzici kao godine kada su nas redom napuštali značajni kompozitori poput Trajkovića, Hristića, Kulenovića, Žebeljan, Bošnjaka, Živković, Vujića, Hofmana. Nadovezujući se, prema izjavama publike i kritike, na veoma uspešan deo našeg prošlogodišnjeg projekta, kada smo na dva koncerta u Beogradu i Leskovcu pod naslovom „Maska sećanja" predstavili dela nedavno preminulih srpskih kompozitora (Bošnjak, Trajković, Žebeljan, Kulenović), ove godine želeli bismo da nastavimo sa prezentacijom savremenog srpskog stvaralaštva, upravo ovih autora, kako bi im još jednom odali počast zbog nemerljivog doprinosa srpskoj savremenoj umetničkoj muzici.
Danas u svetu veoma prisutan koncept spajanja savremene muzike i plesa, učinio nam se veoma pogodnim sredstvom za dodatno približavanje značajnih dela srpske umetničke muzike publici. U dogovoru sa našom eminentnom koreografkinjom Verom Obradović, osmislili smo kocept koncertne prezentacije određenih dela, upotpunjene dramaturškim i plesnim elementima, kao svojevrsna muzičko-scensko-koreografska svita. Izabrali smo dela gore navedenih autora i uskladili program sledeće sadržine:
Rađanje - Mirjana Živković, Koncertni diptih
Postojanje - Zoran Hristić, Prazne žice, pa punije
Odrastanje i igra - Aleksandar Vujić, Zareko se, poreko se
Promišljanje - Vlastimir Trajković, Španska svita, za flautu i gudače
Preobraženje - Isidora Žebeljan, Selište
Upravo ova dela odabrana su zbog pogodnosti za njihovo koreografsko oblikovanje, a sigurno je da na podjednako uspešan način predstavljaju najznačajnije elemente stvaralaštva ovih autora i poređana su tako da grade određenu dramaturšku celinu. Glavni fokus je upravo na koncertnoj prezentaciji, a planiranih 5 plesača gradiće poseban vizuelni efekat. Ispod teških nabora velike tkanine koja prekriva scenu, iz sfumato scenske atmosfere, naziru se obrisi i pokreti zgrčenih tela koja se postepeno izvijaju, razvijaju i stiču nov i snažan izraz koji vodi ka konačnom preobražaju kao svrsi po sebi. Prema ruskom esejisti, Maksimilijanu Vološinu: „Muzika je – razumevanje broja putem osećanja. […] U doslovnom smislu reči muzika je sećanje našeg tela na istoriju postanja.“- a to će i biti osnovni rediteljsko-koreografski kredo i princip u istraživanju odnosa pokreta i muzike. Tragaće se za pokretom kojim celo igračko telo i biće uz muziku, uz svaki takt, budi i osvešćuje određeno životno sećanje. No, nije namera da se pokretom osvoji puka ilustracija muzike, već da se telo posmatra kao još jedan živi muzički instrument u celini kompozicije, koji doprinosi svojim unutrašnjim harmonijama sveopštoj muzičkoj harmoniji. Zadatak je telo kao ogledalo duha muzike, koje treperi poput glasne žice i koje odražava sve životne težnje i emanira vlastiti razvojni put, odnosno ravnoteže unutar samog bića, kao i između dve srodne umetnosti. Ples se ostvaruje kao „spoznanje organskih ritmova unutar sebe“, ali je spoznat i realizovan uz dinamiku i ritam zadate muzike i prikazuje duševna preživljavanja i uzrastanja savremenog čoveka. Prostor će, takođe, imati i igrati ulogu subjekta u celoj muzičko-scenskoj postavci. Zavisno od prostora izvođenja, biće u korelaciji sa publikom, koristeći ne samo prostor na sceni, nego i oko nje. Dramaturški koncept čitave muzičko-koreografske predstave predstavlja životni tok: od rađanja (muzika M. Živković, Diptih), početka bivstvovanja (Z. Hristić, Prazne žice, pa punije), odrastanja i igre (A. Vujić, Zareko se, poreko se), dubokog preispitivanja (V. Trajković, Španska svita), do preobraženja (I. Žebeljan, Selište). Ovaj koncept predstavlja paradigmu ljudskog života, što se na simboličan način može povezati i sa ovim sadašnjim vremenom i sveprisutnom smrću, kao i nemerljivim gubitkom čitave plejade naših značajnih kompozitora.
Ulaz slobodan.
BKO Ljubica Marić
Vera Obradović, koreograf
Rade Pejčić, dirigent
Fotografije: Anđela Dabić