ИВО АНДРИЋ (1892-1975)

6–30. децембар, Хол Библиотеке

Припремио: Станко Ковачић

Кад год немамо инспирацију шта бисмо читали - свако од нас, чак и највећи познаваоци књижевног дела Иве Андића – увек можемо наћи неки роман или приповетку овог српског и југословенског класика коју нисмо прочитали или смо је читали толико давно да је можемо читати поново. Један је од најбољих школских примера лепог, чистог, српског књижевног језика, ијекавског и екавског наречја, који се препоручује за упознавање нашег језика и унапређивање стила писања, причања, размишљања...

Његов живот, са каријером дипломатског посланика у више европских земаља пре Другог светског рата , и обимно дело, саткано од поезије, приповедака, романа, књижевно-критичких и историјских есеја, мемоарских записа и филозофских афоризама, били су инспирација и тема проучавања многих наших и страних теоретичара, критичара и историчара књижевности, па и уметника, приповедача и романописаца. 

Примањем Нобелове награде за књижевност, децембра 1961. године, постао је најпознатији и најпревођенији писац са ових простора. Поводом шест деценија од добијања овог признања, искористићемо прилику да изложимо публикације које ће нас подсетити на великана српске писане речи који је стекао светску славу.