1971. ГОДИНА У ПОПУЛАРНОЈ МУЗИЦИ – ЦРНО

Понедељак, 28. јун, 20.00 Студио 28

После преломног Bitches Brew из 1970, Мајлс Дејвис је снимио још два албума који су саблазнили традиционалисте, привукли рокере и постали Библија генерације младих џезера. Jack Johnson беше музика за филм о црном боксерском шампиону који је у свету белаца живео по свом. Мајлс се снажно идентификовао с њим, плоча је била врло лична. И деби, Mahavishnu Orchestra је био емотивно упечатљив, али је то промакло хиљадама гитариста који су једино разумели да ће морати да вежбају бар осам сати дневно не би ли се приближили виртуозности Меклохлина. Први албум је успоставио и Weather Report као креативну силу и наговестио другачије фузије. Можда је џез-рок био погрешна концепција, али је захваљујући њему џез, први пут после ере свинга, имао младу и милионску публику. The Last Poets и Гил Скот Херон су поставили темеље хип-хопа, а њихови рани радови су и педесет година касније међу најбољим из тог жанра. Велике ствари су се дешавале у соулу. И ветерани (Џејмс Браун, The Stapple Singers…) и новајлије (Ал Грин, Бил Витерс…) ређали су изузетне песме. Ајзак Хејс је музиком за филм Шафт поставио нове стандарде. Слај Стоун је снимио превратничку There’s a Riot Going On, мрачан и импресиван “портрет личног и социјалног распада”. Корак даље је отишао Марвин Геј – његов What’s Going On је по многим анкетама најбољи албум популарне музике уопште. Филм о турнеји Ајка, Тине Тарнер, В. Пикета и других по Гани, сугерисао је правац а то је била Потрага за коренима; други филм, о боравку Џинџера Бејкера у Нигерији представио је титана, Фелу Кутија. Пошто је фокус већ био померен на земље изван западног света, има шта да се каже и о популарној музици 1971. у Југославији.