67.74 - продукција - Институт за Уметничку игру

Среда, 24. новембар, Мала сала у 19.00

р.  Kатарина Стојковић
ул. Владимир Чубрило, Владимир Ђорђевић, Тијана Малек

Србија, 54'

Након трагичне несреће и губитка породице остављајући за собом велику трауму Лиам узалудно покушава да настави живот. У несрећи не само да је изгубио жену и ћерку већ оставља за собом и способност јасног говора. Лиам своју немогућност комуникације сакрива, не жели да потражи стручну помоћ, заветујући се се на вечну тишину. Свој “нови” живот креира са два сасвим јасна, једноставна правила. 
Постоји само један прави пријатељ и избегавати контакт са људима. Kао библиотекар у малој књижари Лиам се свакодневно повлачи у подрум, архивира књиге и тако ствара свој имагинарни свет у коме се осећа сигурно, нормално, своје и чува део себе из прошлости. Његова сигурна зона је помало стерилан стан у коме проводи већи део дана. Једини прави пријатељ који обитава у њему је његова биљка. У њој проналази саговорника, не наилази на осуђивање, са њом је уравнотежен, искрен и оно што је у његовој суштини бића. Лиам бесомучно пукушава да се уклопи у околину и стопи са њом, да на површини изгледа као сасвим нормална особа. НЕ ИСТИЦАТИ СЕ, нестати и изгубити се у маси, бити маса је једина сврха Лиамовог постојања након трагичне несреће. Увек се питао постоји ли савршен свет или је то плод његове маште? Савршен свет које је створио бегом од трауме. Да ли је живот у илузији бољи од стварности?