АНЂЕЛИ НА ЖИЦИ ЗА ВЕШ

Четвртак 16. децембар у 19.00, Магистрала „Драган Ве Игњатовић“
Представљање књиге есеја Чарлса Симића
АНЂЕЛИ НА ЖИЦИ ЗА ВЕШ у преводу Весне Рогановић (Архипелаг, 2021)
Учествују: Гојко Божовић, Мирољуб Стојановић и Тамара Митровић

„Мој прадеда, ковач Филип Симић, умро је у деведесет шестој години, 1938, исте године када сам се ја родио, у ситне ноћне сате, по повратку кући из биртије, у свом кревету, у друштву Цигана. Мислио је да ће му они помоћи да лакше заспи, али је отишао заувек, док су му музиканти свирали његове омиљене песме. То објашњава зашто је мој отац тако добро певао циганске песме и зашто ја пишем поезију: зато што, као и мој прадеда, не могу ноћу да заспим.“

Из књиге
Пишући о књигама и успоменама, о животу у Европи или у Америци, поезији и историји, политици и стварности, Симић је отрежњујуће духовит и ироничан. Свет којим се бави промиче кроз његове есеје у сликама и сећањима, а писац се јавља као страсни хроничар и стварног и света књижевности који се показује као истинитији од стварног света. После есеја у којима се бави „застрашујућим рајевима“ детињства, пише о Гомбровичу, Менделсону, Зебалду, Луизи Глик, Збигњеву Херберту, Ингеборг Бахман..., као и о поезији Новице Тадића и Радмиле Лазић.

Чарлс Симић (Београд, 1938) један од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста. Добитник великог броја награда, међу којима је и Пулицерова. На енглески језик је превео Попу, Ивана В. Лалића, Симовића, Павића, Миљковића, Тадића, Р. Лазић и три антологије модерне српске поезије. Стални је критичар New York Review of Books. Предавао је књижевност на Универзитету Њу Хемпшир. У издању Архипелага објављени су његове књига есеја Алхемија ситничарнице и књига изабраних и нових песама Ишчекујући пресуду.