БОСА НОВА – О ЈЕДНОЈ МУЗИЧКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

Субота, 13. новембар у 20.00, Instagram

Како рече Брајан Ино, музика је увек политична, и то мимо текстова; могло би да се дода – понекад и насупрот њима, јер често речи износе напредне ставове, а музика пратња је конзервативна. По Иноу се политичност огледа на структуралној равни и на нивоу поступка. И то је све од Брајана на ову тему – сасвим довољно да покрене лавину.

У популарној музици су технички изуми омогућавали естетске помаке. Би бап је први пут документован на синглу – револуција ја сабијена у три вртоглава минута. Појава дугосвирајуће, LP плоче је помогла хард баперима да своје композиције од 7-8 минута сниме опуштеније, без сажимања. У зачетку безмало сваког новог правца или жанра стајала је неке ритмичка иновација. Добар пример је фанк, Џејмс Браун је од свог бубњара затражио да нагласи први такт, а не други (па четврти) како је било уобичајено, и нова музика је рођена.

Боса нова звучи тако мелодично и суптилно да ју је тешко повезати са револуцијом. А била је. Радикалну редукцију ритмова националне самбе први је спровео Жоао Жилберто, као гитариста. Инспирисао је бубњара Милтона Банану да пронађе примерени боса-бит, и Тома Жобима да компонује одговарајуће песме. Посебна прича је Жилбертово коришћење микрофона – без њега се нејаки гласић не би чуо ни у предсобљу, с њим је изузетан певач. А то је тек сам почетак.

На видео снимку Мићун даље умује, ако вас занима, на мрежи је.