ДАЛЕКОВИДОСТ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Понедељак, 14. октобар, 19.00, Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“

Поводом  280. годишњице рођења (1739-2019)

ДАЛЕКОВИДОСТ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

предавање са пројекцијом

Предавач: др Душан Пајин

У години када се обележава двеста осамдесет година од рођења Доситеја Обрадовића, пре свега се треба подсетити његове далековидости, која се исказивала у различитим доменима и видовима – од судбине народа, до различитих аспеката организације друштва и културе. Његова далековидост је била у служби добробити народа, као и укупна просветитељска активност, у различитим равнима – од политике и религије, до културе и образовања. Своју далековидост он исказује у свим тим доменима. Један од примера налазимо и у наравоученију његове 160. басне (у књизи Басне, из 1788), где каже:     

Ја сам различне нације желио и искао познати, а навластито нашу славеносерпску, од Баната до Албаније. У Сербији, Босни, Славонији, Далмацији и Херцеговини, свуда је у сељани ових краљевства карактер воопште једнак, као да су, како и јесу, једна фамилија. Гди год добро стоје, ту су великодушни ...и здравим… человеческим разумом одарени… Гди се год између себе у комшилуку мрзе, то ... происходи из тога што су неки греческога и неки римскога закона…  (...) Сербија, Босна и Херцеговина избавиће се с временом од Турака и ослободити; али ако народ у овим земљама не почне отресати од себе сујеверије и не искорени ону древњу и богомрску вражду и мрзост на закон, они ћеду сами себи бити Турци и мучитељи.