ДНЕВНИК ИЗ РОТЕРДАМА (први део - реприза)
Среда, 5. август
Кратки осврт на 49. Међународни филмски фестивал у Ротердаму, који је одржан од 22. јануара до 2. фебруара 2020.
Петак, 24. јануар
Рано јутро. Колега Алекса, који иде са мном на пут, и његови родитељи ме чекају испред зграде како би кренули на аеродром. Дуг пут је пред нама. Док пролазимо кроз успутне станице (Беч и Амстердам), присећам се свог, до сада, првог и јединог одласка на филмски фестивал у Ротердаму – тачно пре десет година. И док покушавам да се сетим изгледа града и биоскопских сала, воз нас већ избацује у току поподнева на железничку станицу, где нас на платоу испред станице дочекује добро позната глава тигра, лого филмског фестивала. Алекса и ја пешице крећемо ка званичном месту окупљања , у којем би требало да проведемо већину следећих дана, биоскоп Worm. Тамо нас дочекује Катја из Брисела (Nova Cinema), која је заслужна за оба гостовања Дома културе Ст. град, односно Академског филмског центра на овом сјајном филмском фестивалу. Након поздрава и кратких размена информација, крећемо до нашег смештаја, брод хостела. Наравно, као и пре 10 година, у питању је минималистички смештај (кабине за посаду, 2м са 2м и заједнички простор са кухињом и трпезаријом) у потпалубљу једног од великог броја бродова који се налазе раштркани по ротердамским каналима. Домаћин, капетан брода нам држи озбиљан курс о понашању на пловном хостелу. На брзину се распакујемо и крећемо до фестивалског центра De Doelen, како би покупили акредитације. Брод је од Worm -а, али и De Doelen-а удаљен око пар километара, неких 10-15 минута пешачења а добра вест је да нема чувеног ветра и да су временске прилике и висе него добре, за ово доба године. На улазу у фестивалски центар налећемо на Марину, са фестивалa 25fps из Загреба, а затим добијамо акредитације и крећемо у потрагу за филмовима. Решили смо да искористимо слободно време за гледање филмова, док не почну наши чувени километарски разговори о прошлости и будућности алтернативних и независних биоскопа… У самом центру има више биоскопских сала и одмах по упознавању са креативним коришћењем дигиталне технологије, око набавки улазница за филмове, улећемо у једну у њих како бисмо погледали колумбијско-белгијско дугометражно играно остварење Долина душа (Valley of Souls). Потресна прича о оцу, који трага за телима своја два сина, који су убијени од стране паравојних формација, како би их сахранио. Невероватно једноставан, али веома упечатљив филм. Након завршетка, прескачемо заказану журку и уморни (иако је Алекса преспавао део филма) крећемо ка хостелу, али ћу пре спавања искористити прилику да се јавим супрузи Ањи…
...
https://www.instagram.com/tv/B_kvQEsprHe/?igshid=1avym2egn4xku