Две музичке представе у част рођења ЕДИТ ПЈАФ
Понедељак 20. децембар
20.00, Велика сцена
Редакција позоришног и музичког програма
Две музичке представе у част рођења велике француске уметнице, Едит Пјаф
Позориште Три гроша, Београд
ЕДИТ*
Монодрама са циркуским и кабаретским елементима
Игра: Милена Живановић
Писац текста: Сара Радојковић
Композитор и пијаниста: Југ Марковић
Редитељ: Ана Пинтер
Трајање: 50 минута
Пауза
Музички Театар Мачак, Бања Лука
ЕДИТ ПЈАФ*
кабаретска представа
Аутор, редитељ и глумица: Ђурђа Вукашиновић
Драматизација: Марио Ћулум
Сценорафија и костим: Ђурђа Вукашиновић
Сценски говор: Јованка Божовић Миловановић
Мајстор светла и тона: Ђорђе Штркић
Израда сценографије: Ђорђе Штркић
Графички дизајн: Нинослав Ковачевић
Продукција: Музички Театар Мачак
Трајање: 50 минута
Музичари у обе представе:
Ксенија Ристић, клавир
Бранко Џиновић, хармоника
Бобан Стошић, контрабас
Александар Цветковић, бубњеви
*Цена улазнице: 600 дин. (50% попуст за студенте и пензионере). Једна улазница важи за цео догађај.
О представи ЕДИТ (Милена Живановић):
Премијера представе изведена је у децембру 2015. године поводом стогодишњице рођења „малог врапца“ након чега је уследио низ гостовања у земљи и иностранству. Публика је дисала, смејала се, певала и плакала као једно са глумицом Миленом Живановић, која је на незабораван начин оживела дух не само велике уметнице, већ и Париза из прве половине 20. века.
„Тешко је живети два живота у једном“, поверава нам се Едит Пјаф у тексту талентоване списатељице Саре Радојковић.
У тој реченици сажето је надљудско животно искуство мрвице која је носила ципеле број 34. У њеним продорним и свеобузимајућим песмама препознајемо калдрму париских улица и дух варијетеа из тридесетих година 20. века, као и величанственост мјузик холова који су окупљали елиту у својим гледалиштима.
Пријатељица Жана Коктоа, кума Марлене Дитрих, менторка Шарла Азнавура и Ива Монтана, инспирација за читаву једну епоху, Пјаф је постала париски мит тако што је остала верна улици и карневалу, како у својим песамама, тако и у личном доживљају живота. Волела је страсно и без резерве, а пленила својом једноставношћу, сетном чежњом и слободом да буде само своја, и на маргинама друштва и под светлом рефлектора.
Ауторски тим представе, инспирисан бајком о прљавој девојчици са улице која се винула до светске славе, дочарава њено свесно сагоревање у љубави. Баш као што је Света Тереза, Едитина духовна заштитница, рекла: „У животу нису битна велика дела, већ велика љубав“.
Музички ансамбл чине извођачи са искуством у најразличитијим музичким жанровима, од класичне музике до џеза и танга. Његови чланови наступају у ансамблима као што су београдски танго ансамбл Libercuatro, Београдска филхармонија, али и пратећи бендови Рамба Амадеуса и Марчела. Поред тога, неки од њих су већ радили на пројектима везаним за музику Едит Пјаф. Вокалисткиња Милена Живковић игра носећу улогу у представи „Едит“, београдске позоришне групе Три гроша, док је хармоникаш Бранко Џиновић наступао у продукцији „Пјаф“ театра у Инсбруку.
НАГРАДЕ:
- Представа је награђена на Фестивалу монодраме и пантомиме у Београду 2016. године Златном колајном публике „Синиша Дашић” као и наградом „Љуба Мољац” за најбољег младог глумца.
Образложење жирија:
Глумачки једноставна, убедљива, тачна и снажна, приказала је (Милена Живановић) живот Едит Пјаф са правим уметничким покрићем, са једноставним, а ефектним редитељским решењем.
Слободан Бештић (председник жирија), Калина Ковачевић и Снежана Заблаћански
- Исте године, добила је награду за најбољу оригиналну сценску музику на фестивалу Арт Трема у Руми.
- Представа је добила једну од две равноправне награде за најбољу монодраму, као и награду публике на 5. Бефемону, фестивалу монодраме у Бечеју, 2017. године.
Образложење жирија:
Монодрама „Едит Пјаф” улази у срце публике одмах и она, за разлику од равноправно награђене монодраме која атакује на наш церебрални систем, смело улази у наш емотивни систем. Милена Живановић са својим ауторским тимом спаја варијете, циркус, пантомиму, бурлеску и музику, и све то веома сугестивно, смело, срчано, емотивно и непретенциозно. Њихова Едит је и писана и вођена и глумљена тако да можемо видети тај велики живот мајушне женице којој су париске улице као крвоток, сиромаштво као прихваћена судбина, губитак као неминовност, глад као део стварности, а таленат као улазак у кругове којима никада није припадала нити им се дивила.
Миленина простодушност и несентименталност, и то понирање у тему овог пројекта јесте глумачка вештина и врлина која нас проводи живо кроз страхове и лавиринте душе и пропале љубави и недаће таквог талента, не опонашајући замишљени карактер него доживљавајући неки могући, инспирисан оним што глумица већ сама јесте, То Милену ставља у кругове оних којима је позоришни пут, по могућству што тежи, заправо најприроднији пут.
Душанка Глид Стојановић, председница жирија, Хана Селимовић и Роберт Рапоња
- Представа је гостовала у Културном центру Србије у Паризу крајем 2016. године са подршком Министарства културе и информисања Републике Србије.
О представи ЕДИТ ПЈАФ (Ђурђа Вукашиновић):
Едит Пјаф, не само да слови за једну од најбољих француских пјевачица, она представља француску националну музичку икону. Деценијама су њен лик и дјело предмет инспирације и пажње многих умјетника, како у свијету, тако и код нас. Главни показатељ бесмртности њеног лика и свевремености њеног дјела јесте награда Оскар која је припала, тада младој глумици, Марион Kотијар (Marion Cotillard) 2008. године за тумачење лика Едит Пјаф у филму „Живот у ружичастом“ (La vie en rose).
Едит Пјаф је носилац трагичке кривице: дjетињство проводи као сироче у борделу очеве мајке и на улицама Париза. Умире јој трогодишња кћерка. У авионској несрећи губи Марсела Сердана (Marcel Cerdan) у тренутку када њихова романса досеже врхунац. Страдалнички пут њене душе у потрази за љубављу је катарзичан, антички трагичан, такође узвишен и нестваран, поетски танан и суптилан. Ова кабаретска представа не поставља питање о вјечитој проблематици смисла човjековог егзистирања, већ поставља хипотезу наводећи гледаоца да је сам потвди. Након овог комада гледалац не одлази са низом питања који воде у бесмисао, већ одлази са одговором који открива смисао. А смисао је чиста љубав која нуди слободу.
Већ је трећа реприза представе „Едит Пјаф“ одиграна на Арт Трема Фесту у Руми освојивши гранпри. Убрзо потом, на фестивалу Малих ствари у Требињу, Ђурђа Вукашиновић осваја награду за најбољу глумицу. За непуних годину дана ова кабартска представа прошла је селекцију још три фестивала: у Источном Сарајеву, Новој Билој и Мркоњићу.
.jpg)
.jpg)