FLEETWOOD MAC У ШЕЗДЕСЕТИМ

Среда, 8. септембар, 20.00, Амфитеатар/Студио 28

Питер Грин, Мик Флитвуд и Џон МекВи су први пут засвирали заједно као чланови Блузбрејкерса, Џона Мејла и из прве им је добро кренуло. Комбинацију је покарабасио антиалкохоличар Мејл који није дозвољавао ни својим музичарима да пију, па је грешног бубњара, Флитвуда, избацио из групе. Мејла са разлогом зову „велики татица британског блуза“, многе је извео на онај прави, „краљевски“ пут. Грин је уз њега израстао у великог гитаристу, а кад је почео да доноси и композиције „тата“ га је посаветовао да направи властити бенд. Прорекао је да ће за годину-две бити најбољи. Сведоци смо сви да тако и би. Питер и Мик су се ујединили са експлозивним слајд гитаристом Џеремијем Спенсером и сачекали опрезног гитаристу, МекВија који је хтео да види одговор пре него што се прикључи.

Fleetwood Mac су се успоставили као водећа група другог таласа енглеског блуз бума већ првим албумом. На другом су, уз дуваче, отишли још дубље у модернизовању делта блуза. Докторирали су у Чикагу на студијским свиркама са Вилијем Диксоном, Бадијем Гајом, Отисом Спеном (...):  легенде су их прихватиле као своје и себи равне. У то време (јануар ’69) већ су били квинтет. Млађани Дени Кирван је уз Грина брзо стасао у одличног гитаристу и аутора. С њим су започели ново поглавље и трећим албумом отворили врата за надолазећи прогресивни рок. По одласку Грина, група је мењала чланове и усмерења, стигла и до енормног комерцијалног успеха, али је то друга и другачија прича. Место у кући славних рокера Fleetwood Mac је заслужио још у кратком периоду (1967-1970) кад их је водио Питер Грин.