In memoriam НЕМАЊА БУДИСАВЉЕВИЋ (1938 – 2021)
Среда, 23. јун, 20.00 Амфитеатар / Мала сала
Немања Будисављевић (1938 – 2021) био је члан Академског кино-клуба од самих почетака, филмски аутор, сниматељ и фотограф. Као аутор АКК/АФЦ режирао је експерименталне филмове С.О.С (1968), Pisces (1968), Ноћ (1969), Speed Up (1970), Зид (2006), Трајање (2006), Шетња (2006), Стара кућа (2006) и Мошти (2006), као и играни филм Слађана (1971). Такође је аутор експерименталног филма Руке (1993) и документарног Вашар наш насушни. Као сниматељ сарађивао је са Миланом Јелићем (Пас, 1967 и Убрзање, 1968), Живком Николићем (Траг, 1971), а био је и организатор филма Руке љубичастих даљина (р. Сава Трифковић, 1962). Његове вредне фотографије са изградње Новог Београда, 1948. биле су изложене неколико пута, а данас красе зидове Академског кино клуба Дома културе Студентски град, у чијем се Архиву медија чувају и његови експериментални филмови од којих су неки, нажалост, изгубљени. Немања Будисављевић био је редовни посетилац програма ДКСГ, тих и скроман, наш сарадник и ветеран кино-клуба ког смо изузетно поштовали, филмофил који је гајио фасцинацију Андрејем Тарковским, чије је књиге такође поклонио нашем архиву. Сећамо га се са љубављу и поштовањем!
Програм филмова:
ТАКСИ ЗА ПСЕ, 1969-2006, 16мм, ц/б, 7’ 30”
ШЕТЊА / ЗИД, 2006, видео, 6’
СТАРА КУЋА, 2006, видео, 1’ 30”
ТРАЈАЊЕ (LE ADUREE), 2006, видео, 4’ 30”
МОШТИ, 2006, видео, 6’
ВАШАР НАШ НАСУШНИ, 2009, видео, документарни, 35’
Биографија аутора: Немања Будисављевић (1938 – 2021) фотографијом је почео да се бави 1948. године снимајући Београд у обнови и изградњи, за школске зидне новине. Од 11. априла 1948. па до 1953. снимао је изградњу Новог Београда. Учланио се у Кино клуб Београд 1955. и завршио кино курс. Убрзо је у Панчеву основао кино-клуб, да би почетком шездесетих постао активни члан Академског кино-клуба. По завршетку средње Tрговинске школе у Панчеву, почиње да снима све културне манифестације на територији јужног Баната за потребе Културно-пропагандног центра у Панчеву. Након положеног стручног испита из фотографије, запошљава се 1965. као сниматељ у Југословенском пољопривредо-шумарском центру. Након две године, прелази у Институт при ловно-шумском газдинству Јелен. У том периоду, завршава новинарску школу, смер за видео и тв-камеру, при Југословенском институту за новинарство. Током 1970- 72. године у Њујорку, на Институту за фотографију завршава двогодишњи курс модерне фотографије. Од 1973. године прелази у филмско одељење Француског културног центра у Београду.