Мићунов ћошак - ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФОЛК-РОК

Понедељак, 23. децембар, 19.00, Мала сала

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану“: послератни процес индустријализације је позвао људе са села у градове. Да би се боље осећали у новој средини, радио а касније и телевизија, фаворизовали су народну музику. Под народном се ускоро рачунала и новокомпонована коју су у градском окружењу писали (изводили и слушали) они чија је осећајност формирана у завичају. Новокомпонована је била осетно другачија од изворне, израсле из сеоске културе и радикално различита од занемарене традиционалне музике, оне чији нам аутори нису познати. Осамдесетих година су многи пошли у војску уверени да „игра р’н’р цела Југославија“, тамо би их десетар упитао да ли је ЈНА народна или забавна институција. Пошто није била забавна, слушали су се народњаци. Деведесетих је описни придев „урбано“ постао вредносни; ми урбани углавном нисмо разумели да је и омражени турбо-фолк урбани феномен. Глобализација и информатичка револуција су дистинкцију село – град учиниле небитном; свет је постао велико село, а и посељачио се. Времена се мењају а појмовна (смисаона и емотивна) збрка остаје. На листама важних протагониста фолк-рока које праве белосветски аутори, уз Дилана, Џони Мича, Сенди Дени и Ника Дрејка налазе се и YU grupa, С времена на време,  Бјело дугме, Леб и сол. И Џони Штулић, Влада Дивљан и Милан Младеновић су имали сусрете са народном музиком, па ћемо заједно разлучити шта је шта, шта је за псовке а шта за аплаузе.