Мићунов ћошак - ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФОЛК-РОК ОСАМДЕСЕТИХ И ДЕВЕДЕСЕТИХ

После првог доласка Азре у Београд  Б. Вукојевић, сада покојни, приметио је да су на њихов наступ дошли многи који иначе не иду на рок концерте. Протумачио је да брадати студенти и уредни службеници, уз ову групу, на кратко урањају у балканску верзију боемије, живот на рубу друштва, препуштање осећањима и дерт. У текстовима, начину певања и појединим песмама Џонија Штулића срели су се урбана параноја, новоталасна жестина, севдах и „срце за све“, па и за полусвет и безбројне усамљене маргиналце којима се обратио као један од њих. Џони је све до повлачења остао један од кључних протагониста домаћег фолк-рока, што због властитих песама, што због обрада народних али и песама из репертоара Дилана и Коена („Усне вреле вишње“ и „Партизан“). Од почетка је био свестан властите издвојене позиције, одбио је да Азра наступи у пакету са још три нове загребачке групе. Ни Хаустор, члан те велике четворке, није пратио трендове већ је правио особени амалгам у ком су домаћи (загорски, међимурски) и страни фолклор имали важну улогу. У Београду је Беби Дол 1981. дебитовала синглом „Мустафа“, шармантним поигравањем са стереотипом о Оријенту у ком западњаци уз полудивљаштво њуше и мирис анималног секса. Рамбо Амадеус није измислио турбо-фолк, он му је само дао име; из његовог фарсичног споја народњачког заурлавања и рок рифова, фанка и хип хопа испилило се и неколико добрих песама. Уз постојано моћне Леб и сол, Мизар, Лола В Стаин и Анастасиа су доживљај традиције повукли у езотеричније воде. Допринос Милана Младеновића (тј. Angel Breath) је другачија и посебна прича.

Говори: Мићун Ристић