ЉЕПОТА ЛАПОТА

Четвртак 9. децембар у 19.00, Магистрала „Драган Ве Игњатовић“
Промоција нове књиге у издању Дома културе Студентски град
Књига прича која је победила на конкурсу ДКСГ за младе до 28 година Милош Петровић – ЉЕПОТА ЛАПОТА
Учествују: Ана Стишовић Миловановић, уредница књиге Тамара Митровић и аутор

„Роботизована хорда није утишавала топот ни када би се интензитет сунца смањио, напротив, као вишеструко клонирани заузимали би сваки дио плочника. Град какав памтим прије свог одласка, изгледа да је такође отишао и да се неће вратити. Гутам кнедлу, попут трена који је прогутао мене када сам одлучио да одем, јер путници се врате негђе, а људи који дођу на депонију нису ништа друго но пацови. „

Из приче „Тифусно стадо“
„На прво читање, приче Милоша Петровића су узбудљиве и забавне, најчешће вас возе својим, често сулудим обртима, а провеје кроз њих и мудра мисао, па већину његових прича завршавате са смешком на уснама – уколико није у питању она друга група прича после које вам осмех остаје замрзнут. (...) Нека после првог, нека после трећег читања, приче би се отварале преда мном на најнеочекиванијим местима, као да је све било јасно од почетка, а кључ је био скривен велом читаочевог очекивања.
Наједном би постајале видљиве скривене везе унутар једне приче, али и нити које међусобно повезују различите приче. (...) Наравно, њему није било јасно шта мени није јасно, имао је увек спремна објашњења за чудне метафоре, за заумне слике, за невероватну атмосферу или мени непозната имена. Аутор прича пред вама је слободан, храбар, маштовит, успева да пренесе емоцију прецизним и сажетим описом, зна да погоди тему која нас тишти, уме да покаже где боли а где је радост. Зна и да из, свакако, туђих прича – премлад је за ратно искуство – извуче срж коју ће нам пренети као да је доживео.

Милош Петровић (1996, Лозница) дипломирао је на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, где је одбранио мастер рад „Тематизација историје у романима Мамац, Пијавице и Светски путник Давида Албахарија“. Објављивао је прозне текстове у Летопису Матице српске, Kорацима, онлајн часопису Kулт и другим књижевним часописима.