Мићунов ћошак - JEFFERSON AIRPLANE

Среда, 9. септембар у 20.00, Амфитеатар

На једном снимку направљеном камером пред крај 1966, у дворани Филмор у Сан Франциску, забележен је део наступа групе Jefferson Airplane. Група свира мелодични фолк-рок, сензитивни вокали Мартија Балина и Сигни Андерсон носе Its No Secret. У публици се млади увијају у ритму, тек је неколико девојака у хипи антеријама, неки од мушкараца, већином кратко подшишаних, разлабавили су кравате. Све делује врло пристојно и да нема специфичних ефеката мајстора светла, не би било разлога за помињање психоделије. Сасвим су другачије слике са Human Be In фестивала у Голден гејт парку, само пар месеци касније: 20000 људи помамно плеше уз есид-рок а бит песници, Гинзберг и Снајдер шаљу поруку државном апарату да постоји друга Америка, која се не слаже са ратом у Вјетнаму и потрошачким друштвом. Медији су опширно извештавали о догађају, а агенти великих дискографских кућа похитали у Хејт Ешбери тј. „нови Ливерпул“ са уговорима за сваког ко има гитару и може да се одржи у усправном стању. Jefferson Airplane су били прва група из области која је стигла до националне популарности. На Монтереју су показали другачије лице и узлетели са новом певачицом Грејс Слик. Њене песме, White Rabbit и Somebody To Love су не само дефинисале већ и креирале лето љубави 1967. Бенд је низао све боље и авантуристичније плоче; прошли су кроз Вудсток и његово наличје, Алтамонт. На самом крају деценије, кад су мучно трежњење и неоконзервативизам усмерили сцену у мирније и сигурније воде, иступили су са својим најрадикалнијим и најжешћим албумом до тада, Volonteers. Како рече Кит Ричардс, добре ствари временом постају још боље, а оно што је Jefferson Airplane радио шездесетих беше веома добро.