О књизи „Пола века суботичке популарне музике“ (други део)

Субота, 21. новембар у 12.00

У наставку приче о књизи Тихомира Мишића кренуло се од панка и новог таласа. Бане Локнер је упоредио, по позитивној радикалности, суботичку сцену овог периода са словеначком. Опет су добри бендови – Процес, Деца из инкубатора, Лудолф Неум и његов паранормални џубокс – остали без ширег признања, због бескопромисне „политике“ и незаинтересованости медија. Мићун је истакао улогу концептуалне групе Bosh+Bosh (1969) и касније позоришта КПГТ у стварању климе из које су израстали бројни (мултимедијални) аутори са опусом мимо било каквог шаблона. Бане се осврнуо и на фанзинашку сцену, другачију него у другим градовима. Незаобилазни су и суботички блузери: Драган Ружић Мацан (Blues Trio) важан је и у светским оквирима, а данас ради  у Министарству културе Шведске. Други мајстор блуза, Роберт Тили је и плодан писац. Имао је значајну улогу и у супер групи Exit. Деведесетих година се афирмисала пост-рок група Ана Невер, бендови Пионир 10 и Зорњак, група коју познаваоци веома цене, а тзв. широка публика не познаје. Један од оних аутентичних и мимо сваког шаблона је и Lajko Felix, са незанемарљивом европском каријером.

На крају, вреди подсетити да се Суботица уписала на културну мапу Југославије као један од центара са фестивалом Омладина. Та институција је после паузе од 1991. обновљена и следеће године ће прославити јубилеј. Ненад Бошковић је написао књигу „Шездесет година суботичког фестивала“ и најавио промоцију у мају 2021. године. Уз књигу ће ићи и шест дискова са снимцима учесника фестивала од којих више од двадесет до сада није објављено.