ПИНК ФЛОЈД – КОМПЛЕТНА ПРИЧА

Среда, 15. децембар, 19.00, Студио 28

Хор деце из државних школа који пева „We Don't Need No Education” својевремено је саблазнио британског министра просвете и изнервирао Маргарет Тачер, о томе се 1979. говорило и на седници владе. „Another Brick in the Wall“ је у Јужноафричкој Републици постала протестна песма црних ђака против расне неједнакости и била забрањена. Примедба једне чланице образовног одбора да су мале незналице направиле „ужасне граматичке грешке“ певајући – звучи као лош виц, али у њој не беше хумора већ само ужас. Да су се Пинк Флојд распали после албума The Wall, ово би био ускличник на крају приче о једној каријери у којој је и у (бројним) погрешним потезима било неке величине.

Група је наставила, прво без отпуштеног клавијатуристе Рајта, онда и без главног аутора Вотерса, „величина“ их је посећивала ретко и само на кратко. Питање је да ли је The Final Cut био рад бенда или Вотерсова соло плоча. По његовом одласку, вођа је постао Гилмор, изузетан гитариста али не и сјајан аутор. Повремено би му се омакла добра песма, а албуми су се свеједнако продавали у милионским тиражима. Спотови су и даље били изузетни а наступи спектакуларни. У јулу 2005. су Вотерс, Гилмор, Рајт и Мејсон заједно изашли на сцену, после 24 године. Извели су четири песме настале из стварних осећања и звучали моћно и без визуелних и сценских ефеката.

Добрих момената је било и за Гилморовог мандата, ал’ да се не лажемо, недовољно за пристојно предавање. Зато ће на почетку бити приказана два филма која сажимају рад групе у 60љим, односно 70им годинама. Комплетна прича о Pink Floyd није за бацање.