ПИОНИРИ ЈАПАНСКОГ ФИЛМА - ШЕЗДЕСЕТЕ ГОДИНЕ

Среда, 5. фебруар, 20.00, Мала сала

Овај програм представља ремек-дела јапанске авангардне кинематографије из архиве Image Forum – најзначајније организације за дистрибуцију, приказивање и архивирање експерименталних филмова у Јапану. Којо Јамашита, програмски уредник Image Forum и овогодишњи гост Дома културе „Студентски град”, направио је селекцију ремек-дела прве генерације алтернативних филмских стваралаца који су у великој мери обележили културни живот послератног Јапана. Три наслова, која ће овом приликом бити приказана у дигиталном формату, недавно су рестаурисана и дигитализивана у склопу  обимног пројекта конзервације подржаног од стране Агенције за културне послове Владе Јапана (Бункаћо).

„Кавез” (Ori, 11 мин, 1962-1969), филмски превенац најзначајнијег јапанског авангардног песника, позоришног и филмског редитеља Терајама Шуђија, приказује  његов  зачудни надреалистички репертоар, рођен на раскршћу јапанске традиције и европског модернистичког наслеђа.

Доналд Ричи, чувени тумач јапанског филма, био је и сам учесник узавреле, послератне јапанске експерименталне сцене и изузетно плодан, независни филмски аутор. „Ратне игре” (War Games, 22 мин.) из 1962. године са правом се сматрају његовим најуспешнијим експериматалним филмом.

Обајаши Нобухико, пионир јапанског независног филма, већ је током педесетих и шездесетих година створио разиграни експериментални израз који ће га, у кратком року, лансирати у свет јапанске рекламне индустрије. Обајаши је остао упамћен као најплоднији и најпрепозантљивији режисер златног доба јапанске телевизије. Његов филм „Емоције, легендарно поподне: Дракула којег сам једном видео” (EMOTION, 39 мин, 1967) представља необуздани младалачки експеримент – шарени пачворк сачињен од комедије, хорора и вестерна - настао као омаж стваралаштву Рожеа Вадима.

Једини филм који ће овога пута бити приказан на 16 мм траци, „Песма камена”  (Iši no uta, 24 мин, 1963) чувеног  експерименталног редитеља Мацумото Тошиа, састављен је  искључиво од  фотографија  каменолома и каменорезаца са јапанског острва Шикоку. Користећи технику stop-motion  анимације, Мацумото у визуелно поље преноси постулате његове „методе авангардног документарног филма“ – теоријског поимања филма као синтезе документарног записа спољне, друштвене реалности и надреалистичког виђења унутрашњег, психичког живота.
 

Трајање програма је 96 минута, а након пројекције следи разговор са кустосом-селектором.