ПИТЕР ГРИН

Среда, 29. септембар, 20.00, Амфитеатар/Студио 28

Својевремено су великог Мадија Вотерса питали да ли брине због армије белих гитариста који га „скидају“ од А до Ш, ноту по ноту. Одговорио је да је тон – све, а ови људи не могу да постигну његов тон који је формирао у цркви. У којој мери детињство и у јеврејској породици, у опасном крају Лондона (Bethnal Green), одјекује у музици Питера Алена Гринбаума? Уметничко презиме које је одабрао, Грин, чува везу и са породичним и са радничким квартом у ком је одрастао. То, наравно, не објашњава како је он дошао до свог тона, једног од најлепших у блузу; за њега је други великан, Б. Б. Кинг рекао да је једини због ког га је „облио хладан зној“.

Питер Грин је постао професионални музичар са 15, блистао је већ као члан Shotgun Express. У Блузбрејкерсима, Џона Мејла, је наследио Ерика Клептона који је за обожаваоце већ био „бог“; њима је Питер постао нови „зелени бог“. Гринов ауторски и извођачки таленат се расцветао у периоду са групом Fleetwood Mac коју је напустио 1970, оштећен дрогом и нервно растројен. Емотивног Грина су измучиле сумње да више није добар човек, колегама је предлагао да већи део зараде разделе сиромашнима. Године 1977. ухапшен је јер је пушком запретио свом менаџеру да му више не шаље новац од продатих плоча. Дијагностификовали су му шизофренију. И поред дугих пауза због лечења и повремене дисфункционалности, Грин није изгубио суштину. На двадесетак албума које је од 1971. до 2020. снимио, под својим именом и као део Splinter Group, има лепих и изузетних момената.