Представа „ПУ, СПАС ЗА СВЕ НАС"

Четвртак 25. новембар
20.00, Велика сцена (камерно)

Копродукција УК „Вук Стефановић Караџић” и ИСПАД - Центра за интерактивну уметност
ПУ, СПАС ЗА СВЕ НАС*
По мотивима дневника Диане Будисављевић

Идеја, режија и визуелни идентитет: Јелена Пузић
Текст: Нина Џувер
Игра: Јелена Пузић
Клавир: Соња Лукић / Ана Васић

Музика: Матија Анђелковић
Стручни сарадници: Ђорђе Мамула, Ана Самарџић
Маска: Катарина Милошевић
Дизајн: Александар Андрић
Извршна продукција: Наташа Новаковић, Стефан Урош Тешић

Трајање: 55 минута
*Цена улазнице: 600 дин. (50% попуст за студенте и пензионере)

О представи:
Једна од највећих хуманитарних радница прошлог века, која је спасила између осам и десет хиљада деце из усташких логора у НДХ и тако практично сачувала један народ од истребљења, била је Диана Будисављевић. Пореклом Аустријанка, Диана је била удата за угледног загребачког хирурга, Јулија Будисављевића. Други светски рат затекао ју је у Загребу. У том тренутку имала је педесет година и две одрасле ћерке.

Хуманитарни рад Диане Будисављевић трајао је од одлуке да оснује своју Акцију, до тренутка када је њену комплетну документацију насилно преузела ОЗНА. Првобитна замисао да даје новчане прилоге, брзо је прерасла у акцију спасавања деце из логора. У томе јој је користило аустријско порекло, али и одлучност од које није одступала. Сврха Акције била је очување идентитета српског народа са тих простора, тако што би се што више будућег нараштаја спасило и пописало, са идејом да се, после рата, последице прогона и изгнанстава које су деца и њихове породице трпели, што боље и лакше преброде.

Ипак, након мука и опасности којима се излагала током рата, након бројних болести, од којих је, због тога, оболела, када је рату напокон дошао крај, до враћања деце и спајања породица није дошло. Име и рад Диане Будисављевић практично су нестали. 
Монодрама „Пу спас за све нас“ бави се узроцима брисања Дијаниног имена и Акције, кроз праћење њеног рада у ратним годинама. Преузевши на себе улогу спасиоца недужних, Диана није знала какве ће је страхоте задесити и какве ће последице оне имати по њен живот. Овај комад покреће питање одговорности Комунистичке партије, али и свих оних који су живели или се родили после рата, а о овој жени чули су мало или готово ништа.

Представа „Пу, спас за све нас'' има препоруку Министарства просвете која упућује средње школе да је прикажу својим ученицима. На фестивалу Златни витез у Москви, Јелена Пузић награђена је Наградом жирија за улогу Диане Будисављевић. Такође, на Фестивалу монодраме и пантомиме, освојила је награду за најбољег младог глумца.

ЈЕЛЕНА ПУЗИЋ
„Покренула сам ову “акцију” из жеље да се никоме више, као мени, не деси да у 26. години сазнаје за Диану Будисављевић. Време је да схватимо да ништа не почиње од нас, да смо само производ и да живимо оно што нам је одређено понашањем наших предака, као што ће наши потомци живети оно што им ми будемо оставили. У том смислу, дело Диане Будисављевић одавно је морало да буде део школских уџбеника, те, пошто није, потрудићемо се да је у позоришту оживимо, представимо и нешто од ње научимо о себи самима.“

НИНА ЏУВЕР
„Веома је мало историјских извора који говоре о великој Акцији коју је спровела Диана Будисављевић. Зато је њен Дневник иако на први поглед штур, био прозор у мрачну свакодневицу логора и велику борбу у коју се она упустила. Како се дела у тим ситуација? Да ли се херој рађа или се херој постаје? И зашто име жене која је покушала да сачува идентитет толико деце ми данас не знамо? Много је криваца и само је један, онај у нама који нас је уљуљкао и ослободио сваке одговорности. Позивамо се на прошлост а да не желимо стварно да је упознамо. Окрећемо главу а времена за буђење је све мање јер колективни заборав само што нас није прогутао.“

ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ (1891-1978)
Диана Будисављевић је била Аустријанка удата за српског хирурга у Загребу Јулија Будисављевића. Њен хуманитарни рад отпочео је покретањем Акције која је у почетку помагала женама и деци у концентрационим логорима на територији НДХ, а онда спонтано прерасла у велику акцију спашавања деце из тих логора. Картотека коју је Диана водила садржала је веома прецизне податке о деци са идејом да се њихов идентитет сачува. Процењује се да је Дианина Акција успела да извуче између 8 000 до 10 000 деце из концентрационих логора. По зaвршетку рата ОЗНА одузима картотеку и прекида даљи рад Диане Будисављевић.

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ: Музеју жртава геноцида, Академији уметности, Музичкој школи „Др Војислав Вучковић”, Удружењу логораша, Теи Пухарић, Бранку Станковићу, Ивани Станковић, Драгану Латиновићу, Вукици Тоншић и Мирјани Лукић