Мићунов ћошак - ПРВИ ТАЛАС БРИТАНСКОГ ФОЛК–РОКА

Петак, 8. новембар, 19.00, Мала сала

Снимљен 1965, филм М. Антонионија Blow Up ухватио је дух и атмосферу swingin’ Лондона, који је убрзано постајао европска престоница моде и музике. Својевремено су се и у Београду испред кинотеке стварали дуги редови пред пројекцију Увећања. Уз филмофиле желели су да га виде и рокери, највише због сцене у којој Yardbirds свирају Strol on, Џеф Бек ломи гитару и баца је у публику, а дугокоси младићи се отимају за њене комаде. Такви призори су били уобичајени суботом увече у више од 400 лондонских клубова. Ипак, нису баш сви били рокерски, неки су у ноћима после радних дана постајали домови фолк музичара. Њих су, у скоро побожној тишини, слушали кратко подшишани момци с брадама, ружњикави постарији мушкарци и понека изненађујуће лепа девојка. У наредних пет година, два наизглед неспојива света су се чврсто уплела око хибрида названог фолк – рок.

Гитариста Дејви Грејем је интерпретацијама прастарих острвских балада показао пут – како се полазећи из фолка може стићи у џез, блуз или рок. Његови ученици Берт Јанш и Џон Ренборн су формирали Pentangle. Почели су у пабовима, пред неколико десетина људи а добацили до наступа које су слушале десетине хиљада. Fairport Convencion су се после (за Британце типичне) фасцинације америчким узорима окренули властитој традицији и поставили стандарде које је до данас мало ко достигао. Свако на свој начин, малој револуцији су допринели Донован, Incredible String Band, Jethro Tull. Неколико песама са трећег и четвртог албума Led Zeppelin-а изнеле су је пред милионски аудиторијум.