APA stil
Citiranje unutar teksta
Kod APA stila izvor koji koristimo se navodi unutar teksta, tako što se elementi (autor, godina izdanja, broj strane na kojoj se nalazi deo koji citiramo) navode u zagradama i odvajaju zarezom. Citirani izvori se navode na kraju rečenice neposredno pre tačke. Na referensnoj strani se nalaze puni podaci o izvorima koji su korišćeni u tekstu.
Pravilo: Jedan autor
- Kada u rečenici spominjemo autora i navodimo njegove reči, onda posle imena autora navodimo godinu izdanja citiranog rada u zagradi, a na kraju rečenice potrebno je staviti broj strane na kojoj se nalazi rečenica u tekstu iz koga navodimo:
primer:Poričući kao osnovni aspekt sopstvene seksualnosti i identiteta muškog, on se, prema rečima Volfenštajnove (1974), "okrenuo od stvarnosti koja se pokazala tako nepodnošljivo razočaravajuća" (str. 9).
- Kada se autor ne spominje u rečenici onda njegovo prezime, godinu izdanja rada i broj strane u radu stavljamo u zagrade i na kraj rečenice. Ako je citat nastao parafraziranjem ili rezimiranjem onda podatak o broju strane nije neophodan.
primer:Produktivan stvaralački nivo gubi svojstva umetničke komunikacije, a dobija svojstva magijskog ili vračanja (Kris, 1953).
- Ako citat koji navodimo u tekstu sadrži više od 40 reči ne koristimo znake navoda, već citat pišemo u posebnom bloku.
primer:Vigotski (1996) značenje izraza "socijalno" takođe određuje svojstveno sebi:
Reč socijalno primenjena na naš predmet je od velikog značaja. Pre svega, u najširem značenju ona označuje da je sve kulturno-socijalno. Kultura i jeste produkt socijalnog života i društvene delatnosti čoveka i zato nas već samo postavljanje problema kulturnog razvoja ponašanja neposredno uvodi u socijalni plan razvoja. Dalje, moglo bi se ukazati na to da je znak koji se nalazi van organizma, kao i oruđe, odvojen od ličnosti i u stvari služi kao društveni organ ili socijalno sredstvo (str. 114).
Pravilo: Rad sa dva autora
Između prezimena autora se ubacuje znak &:
primer:
Tomas i Česova (1984) definišu temperament kao "kategorički termin bez ikakvih implikacija u odnosu na etiologiju" (str. 4). Temperament se definiše i kao "kategorički termin bez ikakvih implikacija u odnosu na etiologiju" (Thomas & Chess, 1984, str. 4).
Pravilo: Rad sa 3-5 autora
Prilikom prvog navođenja takvog izvora navesti sve autore:
primer:
(Rokai, Đere, Pal, & Kasaš, 2002) primer:
(Rokai i dr., 1982)
Pravilo: Rad sa 6 i više autora
Pri prvom i svakom daljem navođenju navesti samo prvog autora i dodati "i dr." ako je knjiga pisana na srpskom, ili "et al.", ako je knjiga pisana na stranom jeziku:
primer:
(Nikolić i dr., 2010)
Pravilo: Radovi udruženja, korporacija ili drugih organizacija
Kada je autor rada neka organizacija onda njen naziv treba staviti u zagrade kao autora tog dela. Ako organizacija ima poznat skraćen naziv, tada ćemo taj skraćeni naziv napisati u uglastim zagradama, posle punog naziva, u prvom navođenju; svako sledeće navođenje obeležavaćemo ovim skraćenim nazivom.
primer:
prvo navođenje: (Srpska akademija nauka i umetnosti [SANU], 1998)
kasnija navođenja:
(SANU, 1998)
Pravilo: Nepaginirani izvori
Kada citiramo izvor koji ne prikazuje broj strana (kao što su elektronski izvori) koristite broj paragrafa ili naslov odeljka i broj paragrafa u tom odeljku:
primer:
(Bogdanović, 2000, para. 5) (Johnson, 2000, Conclusion section, para. 1)
Pravilo: Autori sa istim prezimenom
Kod autora sa istim prezimenom koristiti inicijale imena kako bi se izbegla konfuzija.
primer:
Istraživanje koje je sproveo N. Jovanović (2002) dovelo je do ...
Pravilo: Više referenci od istog autora
Ako imamo dve ili više referenci od istog autora iz iste godine onda posle podatka o godini dodajemo slovne oznake "a", "b", itd.
primer:
(Torma, 2000a) (Torma, 2000b)
Pravilo: Dva ili više radova u jednom citatu
Kada navodimo dva ili više radova, onda u zagradi navodimo autore originalnih radova po redu objavljivanja i razdvajamo ih tačkom-zapetom:
primer:
Interesantno je da drugi autori, opet, relativizmu suprotstavljaju realizam, naročito jedan njegov vid posebno popularan u epistemiologiji - konvergentni realizam (Sinđelić, 1988; Kirk, 1999).
Komentare i pitanja šaljite na Pitaj bibliotekara.
Ova strana je zadnji put promenjena 15.09.2015.