Biblioteka DKSG - Vodič za citiranje

✖
☰ Menu

Čikago stil

Obeležavanje izvora

1. Sistem notacija

Kod ovog sistema označavanja korišćenih izvora citat je prikazan u obliku fusnote ili futnote (prikazuje se na istoj strani na kojoj se nalazi deo teksta koji je citiran) ili endnote (prikazuje se na kraju poglavlja ili članka). Mnogi programi za obradu teksta (MS Word, OpenOffice Word, ...) imaju opcije za pisanje, ubacivanje ili ažuriranje fusnota ili endnota.

Ovde je dat primer obeležavanja izvora sistemom notacija. Citat se u tekstu obeležava brojem (superskriptom), a zatim u fusnoti (na dnu stranice) navodi izvor sa brojem strane. Prikaz izvora može biti potpun (navode se autor, naslov, mesto izdanja, izdavač, godina i broj strane na kojoj se nalazi citat) ili skraćen (navode se samo prezime autora, naslov i broj strane na kojoj se nalazi citat).

Prvi put kada navodimo neki izvor trebalo bi koristiti potpuni prikaz, a svako kasnije pojavljivanje tog izvora možemo pisati u skraćenom obliku.

Potpuni prikaz:
primer:
To primećuje i Berlin kada kaže da Milu "strogost u dokazivanju nije jača strana",1 a upravo je ta "strogost u dokazivanju" ono što razlikuje "muško" of "ženskog" pisma, koje se uvek otima bilo kakvom shematizmu i koje prati emotivne, a ne racionalne razloge.

1. Isaija Berlin, Četiri ogleda o slobodi (Beograd: Filip Višnjić, 1992), 278.
Ili skraćeni oblik:
To primećuje i Berlin kada kaže da Milu "strogost u dokazivanju nije jača strana",1 ...

1. Berlin, Četiri ogleda o slobodi, 278.
Na referensnoj strani ("Literatura") napisati:
Berlin, Isaija. Četiri ogleda o slobodi. Beograd: Filip Višnjić, 1992.

Kada se isti izvor navodi nekoliko puta za redom, bez da se između umeša navođenje nekog drugog izvora, onda možemo iskoristiti skraćenicu "Ibid." Treba uključiti i broj strane na kojoj se nalazi citirani deo, osim ako se citat ne nalazi na istoj strani kao i prethodni.

primer:
"Скоро сваки део сваког органског бића је тако дивно повезан са својим сложеним условима живота, да се чини исто толико невероватним да би било који део изненада постао савршен, колико и да би сложену машину изумео човек у савршеној држави".62
Такве примедбе само служе као потврда Шпенглерових запажања да се Дарвинова свеукупна теза своди на "примену економије на биологију".63
[...]
Другим речима, пише Џереми Рифкин, еволуција се данас схвата као побољшање у обради информација.64
62. Jeremy Rifkin, The Biotech Century: How Genetic Commerce Will Change the World (London: Orion, 1998), 26.
63. Ibid.
64. Ibid., 209.
Ako se ovakvo ponavljanje navođenja istog izvora prekine navođenjem nekog drugog izvora, onda će sledeće citiranje ovog izvora biti u skraćenom obliku. Na primer:

66. Rifkin, Biotech Century, 145.

Izgled obeležavanja
Više o samom opisu citata u fusnotama i na referensnoj strani pogledajte u odeljku Format.

Komentare i pitanja šaljite na Pitaj bibliotekara.
Ova strana je zadnji put promenjena 15.09.2015.